Piše: Dr sci med. Andrea Mirković , spec. optometrije, Specijalizovani centar za korekciju vida, kabinet za korekciju refrakcionih anomalija, Očna kuća Etiko, Kragujevac, Srbija

Miopija kod dece – od refrakcione greške do javnozdravstvenog prioriteta

Miopija kod dece predškolskog i školskog uzrasta danas se prepoznaje kao sve značajniji javnozdravstveni problem na globalnom nivou. Tokom poslednje decenije zabeležen je izrazit porast njene učestalosti u gotovo svim regionima sveta. Ovaj trend se u velikoj meri povezuje sa savremenim načinom života, koji podrazumeva duži boravak u zatvorenim prostorima, smanjenu izloženost prirodnom dnevnom svetlu, kao i intenzivniju i dugotrajniju upotrebu digitalnih uređaja i aktivnosti na blizinu. Prema projekcijama istraživačke grupe koju predvodi Brien A. Holden, procenjuje se da će do 2050. godine oko 4,8 milijardi ljudi imati miopiju, što predstavlja gotovo polovinu svetske populacije. U pojedinim azijskim zemljama, poput Singapurа i Tajvana, prevalencija miopije kod mladih odraslih već dostiže izuzetno visoke vrednosti od 85 do 90%. Nasuprot tome, u SAD-u i evropskim zemljama učestalost se kreće između 25% i 50%, uz značajne razlike u odnosu na starosne i sociodemografske karakteristike populacije.

Zašto je progresivna miopija klinički važna?

Razvoj miopije najčešće započinje u detinjstvu, u periodu intenzivnog rasta i razvoja oka. Tada dolazi do prekomernog povećanja aksijalne dužine očne jabučice, koja prevazilazi fiziološke granice emetropizacije. Kao posledica toga, fokus svetlosnih zraka formira se ispred mrežnjače, što dovodi do zamućenog vida na daljinu, smanjenog kvaliteta vida i narušene vizuelne funkcionalnosti u svakodnevnim aktivnostima. Međutim, produženo aksijalno oko nosi i ozbiljnije rizike. Povećana dužina oka povezana je sa većom verovatnoćom razvoja glaukoma, rane katarakte, ablacije retine, miopske makulopatije i drugih degenerativnih promena. U tom kontekstu, kontrola miopije postaje prioritet preventivne oftalmologije i optometrije. Dosadašnja istraživanja pokazuju da optika prelazi iz pasivne korektivne funkcije u aktivnu ulogu regulatora rasta oka.

Nova paradigma: od pasivne korekcije ka aktivnoj kontroli rasta oka

Savremeni optički pristupi kontroli miopije obuhvataju različita rešenja, kao što su naočare sa multifokalnim segmentima, meka multifokalna kontaktna sočiva, ortokeratološka sočiva, ali i inovativna naočarska sočiva sa visoko asferičnim (HAL) i blago asferičnim lenslet strukturama (SAL). Ove tehnologije pokazuju značajan potencijal u usporavanju aksijalne elongacije kod dece, posebno kada se primenjuju u ranom uzrastu i uz redovno praćenje.

Zajednička karakteristika svih navedenih dizajna jeste to što omogućavaju jasnu centralnu korekciju refrakcione greške, uz istovremenu modulaciju perifernog defokusa. Na taj način stimulišu se retinovizuelni i neuroregulatorni mehanizmi koji utiču na kontrolu rasta oka. Eksperimentalna i klinička istraživanja potvrđuju da periferni vizuelni signali imaju ključnu ulogu u regulaciji refrakcionog razvoja, pri čemu indukovana periferna miopska defokacija deluje kao biološki signal koji može usporiti ili ograničiti dalju aksijalnu elongaciju. Faktori kao što su jačina periferne adicije, stepen asferičnosti, veličina i raspored optičkih segmenata, ali i trajanje svakodnevnog nošenja, značajno utiču na terapijski efekat. U tom kontekstu, posebno se izdvajaju sočiva sa visoko asferičnim dizajnom, koja stvaraju izraženiji i stabilniji periferni miopski stimulus. U praksi se pokazalo da ova sočiva često ostvaruju bolje rezultate u kontroli progresije miopije u poređenju sa modelima koji koriste umereniji, odnosno blago asferični pristup.

Šta pokazuju studije objavljene od 2020. do 2025. godine?

U okviru svog preglednog rada ( https://orcid.org/0000-0002-6687-9455)  analizirala sam najnovije kliničke studije, randomizovana istraživanja, dugoročna praćenja i sistematske preglede objavljene u periodu 2020–2025, sa minimalnim praćenjem od jedne godine. Literatura je pretražena u bazama PubMed, Web of Science i Scopus koristeći ključne termine: myopia control, children, orthokeratology, multifocal contact lenses, aspherical lenslets, spectacle lenses i peripheral defocus. Selekcija studija sprovedena je prema PRISMA smernicama i uključivala je RCT, sistematske preglede i meta-analize koje su istraživale efikasnost optičkih intervencija u kontroli progresije miopije kod dece i adolescenata.

Posebna pažnja posvećena je HAL i SAL sočivima, DIMS sočivima, multifokalnim kontaktnim sočivima, ortokeratološkim (Ortho-K) sočivima i standardnim monofokalnim sočivima (kontrolna grupa). Isključene su studije koje su obuhvatale isključivo odrasle, nekliničke radove, radove bez jasno definisane metodologije ili bez kontrolne grupe.

Efikasnost je procenjivana na osnovu promena sfernog ekvivalenta refrakcije (SER), aksijalne dužine oka (AL) i relativnog usporavanja progresije u poređenju sa monofokalnim sočivima. Analiza je pokazala:

• HAL i HALT sočiva: smanjenje progresije miopije 60–80%, minimalna aksijalna elongacija, stabilan efekat do tri godine bez „rebound“ fenomena.
• DIMS sočiva: efekt 50–55%, visoka pouzdanost i podnošljivost, značajan broj dece bez dalje progresije SER nakon dve godine, pogodna za sporije napredujuću miopiju.
• MiYOSMART i Stellest: dosledno smanjuju progresiju SER i AL, sa minimalnim i klinički neznatnim smanjenjem kontrastne osetljivosti.
• DOT sočiva: redukcija progresije SER 59–74%, smanjenje AL za 0,10–0,15 mm, bez neželjenih efekata.
• Kontrolna monofokalna sočiva: bez uticaja na progresiju, što potvrđuje značaj indukovanog perifernog defokusa.

Studije pokazuju da periferni optički profil ne remeti akomodaciju niti binokularni vid, sa akomodacionim zaostatkom <0,50 D. Najveći efekat primećen je tokom prve godine, dok se u narednim godinama javlja blago smanjenje efekta, verovatno zbog neuroadaptacije, smanjene osetljivosti na periferni defokus ili promena u pridržavanju režima nošenja.

Efikasnost intervencija zavisi od uzrasta, početnog stepena miopije i populacione heterogenosti. Azijska deca pokazuju nešto veći efekat, dok evropska deca imaju značajno, ali nešto niže usporavanje progresije. Nijedna tehnologija nije izazvala klinički značajna oštećenja retine, smanjenje vidne oštrine ili poremećaj akomodacije, što potvrđuje visok bezbednosni profil.

Kumulativno, optička sočiva sa višezonskim perifernim defokusom predstavljaju stabilnu i klinički dokazanu strategiju za kontrolu miopije kod dece, sa posebno visokim efektom HAL/HALT i DIMS sočiva. Terapijski odgovor može biti modulisan individualnim faktorima — vizuelnim navikama, vremenom provedenim na otvorenom i početnim stepenom miopije — što naglašava potrebu za personalizovanim kliničkim pristupom.

Primer savremenih rešenja

Među komercijalno dostupnim opcijama za kontrolu progresije miopije, posebno istaknuto mesto zauzimaju naočarska sočiva sa višezonskim mikrolens strukturama, kao što su MiYOSMART i Stellest kompanije Essilor. Stellest sočiva koriste visoko asferične mikrolenslete raspoređene tako da stvaraju kontrolisani periferni miopijski defokus, uz očuvanje centralne oštrine vida. Klinička praćenja pokazuju dosledno smanjenje progresije miopije i aksijalne elongacije, sa dobrom adaptacijom i visokom prihvatljivošću kod dece.

Važno je naglasiti da primena ovih tehnologija ne remeti akomodaciju, ne narušava binokularni vid i ne dovodi do klinički značajnog smanjenja kontrastne osetljivosti. U realnim uslovima prakse, sočiva su pokazala dobru podnošljivost i visoku saradljivost ispitanika.

Ipak, terapijski odgovor je individualno varijabilan. Na efikasnost utiču faktori kao što su uzrast u trenutku započinjanja terapije, početni stepen miopije, genetska predispozicija, količina vremena provedenog na otvorenom, i intenzitet vizuelnog rada na blizinu. Zbog toga je personalizovan pristup od suštinskog značaja. Optička intervencija treba da bude deo šire strategije koja uključuje edukaciju roditelja, podsticanje boravka na dnevnom svetlu i regulisanje vizuelnih navika.

Zaključak: optika kao regulator vizuelnog razvoja

Savremeni pristup kontroli miopije odražava fundamentalnu promenu paradigme — od pasivne korekcije vida ka aktivnoj biološkoj modulaciji rasta oka. Optičke intervencije zasnovane na principu perifernog miopijskog defokusa predstavljaju danas najefikasniji neinvazivni modalitet za usporavanje progresije miopije kod dece. One omogućavaju očuvanje centralne vidne oštrine, istovremeno regulišući aksijalnu elongaciju oka, čime redefinišu granice preventivne oftalmologije i optometrije.

Dugoročna stabilnost efekata, odsustvo klinički značajnih neželjenih reakcija i visoka prihvatljivost među decom i roditeljima potvrđuju da personalizovana optička korekcija postaje nova norma u skrbi o dečjem vidu. Efekti ovih intervencija su uporedivi sa niskodoznim atropinom i terapijom crvenim svetlom, što ukazuje na potencijal razvoja multimodalnih, integrisanih strategija koje obezbeđuju dugoročnu refrakcionu stabilnost i smanjuju rizik od visoke miopije i njenih patoloških posledica. Potrebna su dodatna istraživanja u evropskim i balkanskim populacijama kako bi se precizno definisala efikasnost i optimizovali protokoli primene u različitim genetskim i ekološkim kontekstima.

Kontrola miopije prevazilazi okvire pojedinačne kliničke intervencije i postaje pitanje javnog zdravlja. U eri digitalne vizuelne preopterećenosti, razvoj nacionalnih programa ranog skrininga, praćenja i personalizovane intervencije treba da bude prioritet zdravstvenih politika. Integracijom savremenih optičkih strategija sa edukativnim i preventivnim merama moguće je uspostaviti holistički, naučno utemeljen okvir zaštite vida dece.

Time optika prestaje da bude pasivni korektivni instrument i postaje aktivni regulator vizuelnog razvoja. Budućnost kontrole miopije leži u interdisciplinarnoj sinergiji optometrije, oftalmologije, neurofiziologije i preventivne medicine, sa ciljem da se vid deteta ne samo ispravi, već i očuva kao temelj zdravlja i kvaliteta života.