Preventivno je dovoljno pregledati se jednom u godinu dana.

Intervju: dr. Dina Klevernić, specijalista oftalmologije i estetske medicine

Dr Dina Klevernić Pavićević, rođena je u srcu Beograda, nakon male mature seli se u Rusiju gde nastavlja dalje školovanje. Diplomirala je 1998. godine Medicinskom fakultetu IM Sečenova Univerziteta u Moskvi. Već 2004., po povratku u rodni grad, dr Dina Klevernić uspješno završava i specijalizaciju iz oftalmologije na VMA. Kao doktor specijalista oftalmologije radi u brojnim istaknutim institucijama i kontinuirano se usavršava u oblasti prednjeg segmenta oka.

Zašto su preventivni pregledi i briga o zdravlju očiju važni danas za portal Oculus razgovaramo sa dr Dinom Klevernić, specijalistom oftalmologije.

Šta obuhvata kompletan očni pregled i koliko često ga treba raditi? 

Kompletan oftalmološki pregled obuhvata proveru oštrine vida, propisivanje recepta za izradu naočara prema potrebama pacijenta, merenje očnog pritiska, pregled svih segmenata oka, uključujući i detaljan pregled očnog dna pomoću specijalne uveličavajuće lupe. Za izvođenje pregleda neophodan je oftalmološki mikroskop sa svim neophodnim dodacima, te se takav pregled može obaviti samo u specijalizovanoj i dobro opremljenoj očnoj ordinaciji. Preventivno je dovoljno pregledati se jednom u godinu dana. Ukoliko postoji neka očna bolest koju je potrebno lečiti i pratiti razvoj stanja, oftalmolog daje procenu o tome koliko su često potrebne kontrole. 

Kako biste ocijenili brigu o vidu danas i gdje postoje mogućnosti za poboljšanjem? 

U današnje „brzo“ vreme u kome svi žurimo, pacijenti se na pregled javljaju tek kada primete problem. U većini slučajeva, na sreću, pomoć i izlečenje su mogući. Međutim, postoje mnoga oftalmološka stanja koja ne daju pacijentu lako uočljive simptome ili tegobe. Idealna verzija je da se pacijent javi na rutinski pregled i da tada dijagnostikujemo bolest i pristupimo lečenju. Ipak, češća je pojava da se pacijent javi u odmaklom stadijumu oboljenja, na primer glaukoma, koji predstavlja neuropatiju (oboljenje vidnog živca) što, ukoliko nije na vreme lečeno, dovodi do potpunog gubitka vida. Takođe, mnoga druga sistemska oboljenja se manifestuju i kroz promene na oku. Tako, recimo, prilikom očnog pregleda oftalmolog može da posumnja na bolesti vezane za druge sisteme organa (npr. povišen krvni pritisak, dijabetes, povišene vrednosti holesterola, reumatska oboljenja) i uputi pacijenta na pregled specijalisti kardiologu, endokrinologu, reumatologu… Zbog svega ovoga, neophodni su godišnji preventivni pregledi koje bi svako od nas trebalo da ubeleži u svoj kalendar.

Koliko izloženost računaru i telefonu zaista utiče na zdravlje naših očiju? 

Prirodna sunčeva svetlost je izvor spektra zračenja koji je nevidljiv, ali i delova vidljive plavo-ljubičaste svetlosti koja je štetna za naše oči. Štetnom zračenju smo izloženi i u uslovima veštačkog digitalnog, neonskog i LED osvetljenja. Većina nas veliki deo dana provodi u zatvorenom prostoru, pred računarom, laptopom ili telefonom, što dovodi do izraženog zamora oka, zamagljenog vida, crvenih i suvih očiju, a u najizraženijim slučajevima i do pojave hronične keratopatije, tj. upale prednje površine oka, koju je neophodno adekvatno lečiti. Zbog svega navedenog razvijena su savremena oftalmološka stakla koja blokiraju i odbijaju spektar štetne plave svetlosti i čiji slojevi obezbeđuju 100 odsto UV zaštitu. Namenjena su svima čiji je rad vezan za boravak u zatvorenom prostoru i pred ekranom, a pored odlične zaštite obezbeđuju i savršen komfor prilikom rada. Naravno, ništa ne može zameniti odmor očiju, tako da bi bilo idealno da se rad na svakih 45 minuta prekida sa 2 – 5 minuta gledanja u daljinu.